Napokon jedno pravo pecanje  . Vreme nas ni najmanje nije poslužilo ali je druženje bilo vrhunsko. Samim tim što sam upoznao Mrwu, posle mesec dana dopisivanja preko foruma, obećavalo je lep ribolov i još lepši provod.

  Na početku kiša u sredini vetar i na kraju kiša (bolje reći potop). Tako je najlakše opisati vremenske prilike koje su nas pratile tog 5-og aprila .

  Ekipa u sastavu Bole, Vrabac, Kole, Neša, Dača, Deja i moja malenkost stigla je na Gružu oko 6 i 30. Mrwa nas je čekao na dogovorenom mestu i posle upoznavanja i dogovora gde će mo da pecamo spustili smo se do jezera. Pošto Bole i Dača nisu varaličari po opredeljenju smestili su se u jednom zalivu u zavetrini a ostatak ekipe se razvio u strelce. Nekoliko sati smo pokušavali da očito neaktivnoj štuki ponudimo pravu varalicu ali akcija je izostala.

  Posle doručka odlučili smo da pokušamo još malo da varaličarimo. Sunce se napokon pojavilo iza oblaka i to nam je dalo nadu da bi štuka mogla da se javi. Na našu žalost vetar je pojačao i gotovo onemogućavao iole precizno varaličarenje. Izabrali smo mesto gde nam je vetar duvao u lice i nastavili da varaličarimo polako gubeći nadu. Posle nekoliko zabačaja na Dejinog šeda Vrabac napokon ima udarac. Kontrira i posle nekoliko sekundi Smuđ od oko kilograma se nalazi na obali privučen iskusnom Vrapčevom rukom. Vrabac ga nežno prihvata i posle slikanja vraća nazad u vodu. Očito potpuno zbunjen, smuđ se tek iz trećeg puta našao na slobodi. Prezadovoljni ulovom vratili smo se do Boleta i Dače kako bi im ispričali šta se sve izdešavalo. Kole, koji je zabacio dva štapa na usidrenu balerinu i kedera imao je lep udarac ali se štuka posle par pumpanja otkačila. Oko 14h tamni oblaci su ponovo prekrili nebo i to je bio znak da počnemo da se pakujemo. pozdravili smo se sa Mrwom i dogovorili skoro viđenje.

  Celim putem do kuće pratilo nas je nevreme.