Beovica, kaugler, zekica, šnajder.
Max. dužina: 20 cm.
Max. težina: 80 g.
Vreme mresta: maj, jun
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Mnogi je mešaju sa belicom (Leucaspius delineatus). Živi
u rekama, kanalima i jezerima. Voli čistu vodu, ali se drži
van glavnog toka
- u mirnim rukavcima i zatonima - izbegavajući predele gusto obrasle
vodenim biljem. Ponekad se skuplja blizu mostova, kupališta i mesta
gde stoka prelazi vodu. Obično se kreće u jatima, tik ispod površine.
Vrlo je živahna i nikada ne miruje, a i kako bi kada je vrebaju
svi vodeni grabljivci, ali i zmije, žabe, čaplje i galebovi.
Keder je svaštojed
koji se mresti u vreme stabilnog vodosotaja.
Opis i građa:
Po leđima je sivo-plava ili zelenkasta, bokovi i trbuh su
joj srebrnkasti i sjajni, dok su peraja obično siva. Krljušt
ove ribe je slabo usađena,
pa lako spada pri dodiru rukom. Glava mu je mala, usta iskošena,
donja čeljust je izbačena napred. Najviše je nalik sabljarki
(gardi). Obično
naraste između 10 i 20 cm, a krupniji primerci teže do 35g, mada
se izuzetno može zakačiti primerak od čak 80 g.
Razmnožavanje:
Mresti se u maju i junu, u plitkoj vodi. Lepljiva jaja se pricvrscuju
za kamenje i druge predmete u vodi. Plodnost je od 3 000 do 10
500 jaja.
Mamci i pribor za lov:
Tokom najvećeg dela godine Beovica mamac grabi smelo. Izuzetno
je proždrljiv i neprestano zauzet pronalaženjem hrane. Zainteresovan
je za sve što
padne u vodu. Čim padne na vodu, riba ga hvata i vuče u stranu.
Najbolji mamci su: crvići, hlebne pahuljice, razna testa,
insekti, mravlja jaja,
sobne muve, končasto bilje i sitna veštačka mušica. Lovi se laganim
priborom. Po tihom vremenu bez vetra, mamac se zabacuje ispod same
površine, na dubinu od svega 15-20 cm. Ukoliko duva vetar, beovicu
ćemo tražiti u srednjim slojevima, a u zimskom periodu pri samom
dnu. Štap dugačak 4 m i više; osnovna struna prečnike 0,10
mm, predvez 0,08
mm; udice od br.16-20; vrlo osetljiv plovak i olovce. Mladj se
hrani zooplanktonom, odrasle jedinke lutkama hironomida.
