Lokalni nazivi: Deverika
Max. dužina: do 75 cm.
Max. težina: do 6 kg.
Vreme mresta: od meseca - do meseca.
Opis i građa:
Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes), porodici šarana
(Cyprinidae) i potporodici Klena (Leuciscinae). Telo joj
je visoko (posebno kod
starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i bočno spljošteno.
Mladi primerci su srebrnaste boje. Kod starijih, leđa dobijaju
zagasito zelenu boju, hrbat se izdiže, odvajajući srazmerno
malu glavu, sa
malim, gotovo završnim, mada ipak malo niže postavljenim ustima.
Usta, sa
predviličnim i viličnim kostima, vrlo su mekana. ždrelni zubi su
jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom škržnom luku. Posebna
karakteristika Deverike je izrazito dugo analno peraje, sa
26-31(po ruskim izvorima
24-33) žbicom. Po broju žbica, ova vrsta se može razlikovati od
crnooke Deverike Abramis sapa (Pallas, 1811) sa 41-48 žbica
špicera (Abramis
ballerus) sa 39-46 žbica, nosare (Vimba vimba) 20-25 žbica, i krupatice
(Blicca bjoerkna) sa 22-26 žbica. Deverika može narasti do 75 cm
dužine
i do 6kg težine, a životni vek može biti i do 20 godina, premda
su prosečni primerci deverike u ulovu od
30-40cm dužine i 0,5-1,5 kg težine
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Najčešće stanište Deverike su reke, ali se sreće i u jezerima
i kanalima gde ima dovoljne dubine i dovoljno kiseonika.
Kao i većina ostalih
ciprinida i Deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato
je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki približno istog
uzrasta, i
na područjima
koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se sreću
čista jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima
u ulovu se pored
deverika mogu naći i ostale "bele
ribe", kao jaz, bodorka, i dr. Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine,
koje određuje temperaturu vode, i od doba dana, koje određuje dinamiku
ishrane. Preko zime, deverike se krtože, osim u slučaju da pronađu
područje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi,
dubine u lukama ispod šlepova isl.) gde ima dovoljno hrane. Sa nastupanjem
proleća i zagrevanjem vode, deverike postaju aktivnije i kreću u potragu
za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za font
mrest. Mlade jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužici
i školjkice i dr.) Jelovnik starijih je slilčan, samo što jedu vrste
većih dimenzija. U bogato zatravljenim područjima, deverike će "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, nego zbog obilja račića i larvi raznih insekata
u toj vegetaciji. S proleća deverika se hrani preko celog dana, iako
najintenzivnije ujutru i predveče. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja
se deli na jutarnji i večernji period. Sa nastupanjem jeseni i zahlađenjem,
prelazi se ponovo na režim sličan onom u proleće do dolaska zime
i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika borave i na muljevitim,
i na peskovitim pa čak i kamenitim terenima. Ujutro i, u manjoj meri,
predveče u leto, deverike prilaze obali iz dubine i matice reke,
radi
ishrane, a najveći deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim
delovima matice. Letenje noći provode u plićoj vodi. Brzina rasta
deverike je vrlo promenljiva i zavisi od odlika staništa, pre svega
količine
dostupne hrane u njemu.
Razmnožavanje:
Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri
temperaturi vode između 10 i 14µC. U plitkoj vodi (0,2-0,5
m dubine), dobro zatravljenoj
vodi, deverike se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele
ribe", polažuci ikru na vodenu vegetaciju. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru,
između 6 i 9 sati, na mestima zaštićenim od vetra i ne traje duže od
2-3 sata. Polnu zrelost deverike stiču već u trećoj godini života (mužjaci),
a najkasnije do pete godine(ženke). ženka u zavisnosti od uzrasta tj.
veličine, položi od 100 000 do 580 000 komada ikre. Deverika kod nas,
kako je već pomenuto, spada u tzv. "belu ribu" i računa se kao riba iii kategorije. Zakonom o ribarstvu je zaštićena minimalnom
dužinom izlova od 20 cm.
Mamci i pribor za lov:
Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne
interesuje ponuđeni mamac. Pred kišu i oluju silazi na dno
i traži rupe u kojima
će se sakriti ili čak zavući u podlogu. Ne dira udicu pri severnom
i severnoistočnom vetru, a dobro jede pri južnom i jugozapadnom
vetru. U toplim danima aktivnija je po oblačnom vremenu nego
po sunčanom.
Deverika ne uzima odmah mamac, već ga drži u "trubici" i
ne mrda sa mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da počne da
guta, kreće na stranu. Lov na deveriku jednako je ispešan od ranog
proleća
do kasne jeseni. Najbolji period je od početka jula do kraja septembra.
Tada dobro opremljeni, sa finim priborom, ceo dan možete imati dobar
ulov. Sa osetljivim, dobro nameštenim plovkom i hranom lako možete
namamiti viš deverika odjednom.
Postoje
dva uslova za usešan lov: što finiji i osetljiviji pribor i
dobro pripljemeno mesto. Dubinski
lov
preporučuje se samo iskosnim ribolovcima sa dobrim refleksima,
koji ne koriste čamac, te su primorani da love sa obale, na
razdaljini
25 do 30 metara. Sa ove daljine treba da se koristi isključivo
jako tanak
najlon i jedan jedini štap. Ako lovite iz čamca on treba da bude
postavljen u delu reke sa sporim tokom, 5 do 8 m iznad mesta gde
želite da ubacite
udicu. Budite leđima okrenutim prema vetru, tako da plovak ne mogu
da pomere ni vetar ni tok vode. Štap na lov na deverike bi trebao
da bude što je moguće osetljiviji, tanak i savitljiv. U proleće kada deverike odlaze u plitke vode koristite štapove od bambusa,
dužine 2,80 do 3 m. U drugim periodima kada riba nastanjuje dublje
vode koristite štap duži od 3 m, jer što je štap kraći to je teže
njim upravljati. Ako je težina deverike od 15 do 30 dkg koristite
najlon
0,20. Plovak neka bude što manji, struk što uži a gornji deo što
tanji. Udica od 10 do 14. Ako je težina deverike od 10 do 15 dkg
koristite
najlon od 0,12 do 0,15, udicu 12,16 i još lakši i uži plovak. Sa
ovakvim priborom lako možete uloviti i bodorku i kečigu.
