Lokalni nazivi: krap, krmača, dunavski lisac
Max. dužina: do 120cm i preko 40 godina
Max. težina: preko 30 kg
Vreme mresta: od 2. maja do 15. juna
divljak - C. c. morpha regina
ribnjački, golać, unger - C. c. morpha hungaricus
Opis i građa:
Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog,
tako i sa gastronomskog, a i privrednog aspekta. Od svih
riba najčešce se
nalazi na našim trpezama (ribnjački šaran - golać). Ribnjački šaran
je selekcionisan da ima što veći prirast uz obilje hrane. Profil
index* divljaka menja se između 3,5 do 4,5, telo mu prikrivaju
velike krljušti,
od gore je braon, sa strane zlatno žut, a stomak mu je svetlo žute
boje. Profil index* ribnjačkog šarana je 2 do 2,5.
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Bira obično kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga
u Dunavu ređe nalazimo. Postoji i tzv. Češki šaran, koji
takođe spada u
ribnjačke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po
obliku od pravog
divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma leđa. Pravi dunavski
oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske
reke.
Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Često
ga zovu i "dunavski
lisac", jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti.
Razmnožavanje:
Mresti se od aprila do maja, kada izbacije od 200000 do 700000
jajašaca koja se razviju za 8 dana.
Mamci i pribor za lov:
U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost
nije u srazmeri. Zakačen na udicu, brzo se predaje. Uboden
na udicu, pronaći
će i najmanji zapon da obmota najlon oko njega, a onda zbogom.
Na kamenitim
delovima reke držaće se dna da bi najlon prerezao na kamen ili
školjku. Njegovo telo je gomila mišića (ne predaje se do
poslednjeg časa).
Kao svoje stanište, od koga se ređe udaljava, obično bira potopljene
panjeve
i stabla koja su duže vreme u vodi. Ovakva drva su načeta crvima,
koji su mu, pored školjki i puževa, glavna hrana. Najčešce mesto
za lov
se pronalazi posmatranjem površine Dunava. Tako se uočavaju karakteristični
klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Kada se utvrdi da se radi
o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom
po dnu određuje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim
mestima je obično pogodno koristiti jedan do dva stapa. Riba
se uglavnom
kreće
uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tačan položaj stabla i pojedinih
grana, sigurno ćemo mnogo više kačiti
i kidati najlona i udica, a drmanjem štapa šaran će se rasplašiti.
Štapovi
Za ovakav način ribolova potrebni su izuzetno snažni štapovi,
jer je ribu neophodno što pre izdići od dna i potopljenog
debla. U suprotnom,
šaran će se uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka.
Dvodelne "germine" su
još uvek nezamenljive, a nemali broj ribolovaca još uvek koristi
snažne bambuse. Dugacak štap se više savija, sto je neophodno izbeći,
a i
pogodan je za lov iz čamca. Na mestima gde su potopljeni panjevi,
voda je uglavnom vrlo jaka, pa je potrebno i teže olovo. Idealan
štap je
duzine 240cm, bacačke tezine 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od
karbona, odnosno mešavine karbona i fibera, takode se mogu koristiti.
Najloni
Pošto se ovde ne preporučuje zamaranje dok se riba ne odvoji
od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znači
nikako istegljivi,
jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuče. Ipak ne treba
ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povećava otpor vode,
pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je izuzetno
oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Nikako
ne stavljati predveze. Jedna udica direktno vezana (bez putila),
graničnik obično od ventil-gumice (najjednostavnija i najjeftinija
varijanta)
i klizajuće olovo. U zavisnosti od dubine i brzine vode, stavlja
se olovo težine 70-120 grama. Kad se lovi šaran nikad ne
treba stavljati
dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje.
Mašinice
Pošto ovde popuštanja nema, većina ribolovaca steže kočnicu
do kraja, jer ako šaran krene svojim putem, već je pod stablom.
Mnogi ribolovci
koriste stari način ribarenja na namotače. Možda ce mnogi na ovo
odmahnuti glavom, ali ovakav nacin ima svoje prednosti. Mašinice
koje se preporučuju
za ovaj vid pecanja su Quick 330 i 440, Kardinal 57, 155 i 77,
Mitchel 300, 306, 410 takođe i nezaobilazni Shakespear-ov
Prezident i Ambideks.
Kao što vidite, izuzetno jake mašinice velike snage, uglavnom sa
pužnim prenosom.
Udice
Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepe,
a riba se oslobađa. Oblik šaranske udice vec je uglavnom
poznat. To su kratke
i široke udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kačenja.Vrh običan
ili kriv (papagajke), materijal čelik, a u novije doba karbonke
laserski
ili hemijski oštrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima
i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskraja
zamarati. Međutim, u
panjevima te udice slobodno zaboravite. Isključivo Mustadove čelicne
kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo veće snage, a potom
što su znatno deblje od karbonskih pa teže proseku šaranove
usne. Preporučljivi
brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate manju udicu, znaci
1/0, i riba savije štap, a vi je u kontri ne zakačite odmah,
stavljate veću.
Taj šaran ima usta da u njih može stati pesnica i mora se što pre
izdići od dna pa je potrebna debela udica velike snage.
Prihrana
Prihranjuje se u manjim količinama sa probarenim kukuruzom.
Male količine hrane služe samo zato da se šarani naviknu
na tu hranu i da je uzimaju
bez podozrenja. Riba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj,
jer kad bi čekala nasu prihranu slabo bi napredovala. Kukuruz
za prihranu
mora biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi mnogo bele ribe i rakova.
Na takav se kukuruz i peca. Obično se prihranjuje uzvodno 7-10
m od mesta pecanja.
Mamci
Šaran se može loviti na durboka, zelenu glistu, običnu glistu,
crviće, noklu (valjak), hlebnu ružu, gnječen hleb, kukuruz
(stari i mladi),
školjku, rečnog puža, rovca ribicu, baren krompir, pa čak i na
tvister. Najbolji mamac od svih je nokla koja se pravi na
sledeći način: 2/3
kukuruznog i 1/3 pšeničnog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji
obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smeše
se odmah prave nokle veličine oraha. Nokle se ubacuju u kipuću
vodu i mešaju se varjačom da se ne zalepe za dno. Kada nokle
isplivaju
na površinu vade se i stavljaju pod tekuću hladnu vodu. Ovako napravljena
nokla kada se baci o pod mora da odskoči bar jedan metar. Dobro
pripremljena na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba
teško je skidaju. Školjke
i puževi se pripremaju tako sto se očišćeni ostavljaju na jakom
suncu da se isuše. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba
teže skida. Kuvanjem
takođe postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa preporučuje
da
se to radi napolju. Od glista u obzir dolazi isključivo
zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba. Šaran će najbolje
gristi pred porast vode, u blagom porastu i opadanju.
