Smuđ je najrasprostreniji u Evroazijskom delu, gde je i nastao kao vrsta, u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja Panonskog mora ka današnjem Crnom moru. Odatle se polako oširio po zapadnoj, centralnoj, i istočnoj Evropi, a zatim prešao i u Aziju, i to preko reke Ural. U Severnoj Evropi, u Skandinaviji, se proširio skoro do linije polarnog kruga. Uobičajena je riba i u Baltičkom moru i to naročito u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda nešto više slatka. Smuđ obitava i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U Srbiji živi u vodama crnomorskog sliva.

Mlade jedinke smuđa se hrane larvama insekata koje žive u vodi, kao i larvama drugih vrsta riba. Odrasle jedinke se hrane drugim vrstama riba. Mlade jedinke, posle godinu dana počinju da se hrane isključivo ribama. Kako je meso smuđa veoma ukusno, on se. uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, a cenjen je u sportskom ribolovu. Godišnje se u Evropi uzgoji više od 11 000 tona smuđa.

Smuđ je riba aktivna tokom cele godine, a optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Za smuđa je, pri temperaturi vode od 20 stepeni, optimalna granica koncentracije kiseonika oko 6,5 mg/l. Kod takvih i većih koncentracija kiseonika u vodi, smuđ je veoma otporan na visoke temperature vode, ali je vrlo neotporan na deficit kiseonika, tako da kod zagađenja vode, smuđ ugine među prvim ribama. Ako je, tokom zime, vodostaj normalan, smuđ je aktivan tokom celog dana, naročito pri obali.
Opis i građa.

Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili između njih postoji mali međuprostor. Na bokovima tela je 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga, a na leđnom i repnom peraju su tamne pege. Ostala peraja su bledožute boje bez pega. Krljušti su sitne.

Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica nisu uočljivi jaki zubi, a u bočnoj liniji se nalazi 70 - 83 krljušti.
Razmnožavanje.

Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela ženke). Jaja su sitna, promera od 1 do 1,5 mm. Mresti se u rano proleće, odmah po otapanju leda, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, na dubini od 0,5 - 1m, u struji brzine 0,1 - 0,2m/s. U jezerima gde nema tekuće vode, ženke i mužjaci prilaze bliže obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, u potrazi za što bistrijom i čišćom vodom. U jezerima sa prilivom tekuće vode, zabeležen je mrest i na dubinama do 17m. Smuđevi se tokom mresta ne hrane.

Pre mresta, mužjak, na šljunku gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, koje je prethodno pažljivo očistio, a potom ženka, postavljena iznad gnezda miruje, a mužjak brzo pliva u krug oko nje, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj, na 1 m rastojanja. Nakon nekoliko krugova, ženka i mužjak, dolaze u položaj jedan naspram drugog, i tada dolazi do mresnog čina. Snažno se tresu plivajući, a mužjak i ženka istovremeno ispuštaju svu količinu mleča i ikre. Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da ih čuva. Embrion se razvija 7 do 8 dana u jajnim opnama. Mlađ smuđa brzo raste, a nakon 4 do 7 godina postaju polno zreli.

SMUĐ
Duzina: 1m
Tezina: do 15kg.
Boja: maslinasto-smedja do zlatno smedje i zute po ledjima sa tamnijim poprecnim prugama i svetlijim stomakom.

Ostali nazivi: Baron, zubonja
Ribolovci ga love preko cele godine i vazi za snaznu mada ne i spektakularnu ribu. Tokom dana smudj najcesce miruje u dubini, skrivajuci se u mraku pod potopljenim stablima ili medju stenama. U sumrak izlazi u lov u plicu vodu uglavnom na mesta prekrivena vegetacijom ili na kamenita ili sljuncane potopljene sprudove. Leti zna ostati na dnu u dubini cak i preko noci. Najcesci nacin ribolova je na kedera, ali se uspesno lovi i varalicama. Smudj zivi oko 7 godina, ali najcesce se love primjerci od oko 1,5 kg, trogodisnjaci. Meso je bez kostiju i izuzetno je cenjeno i kvalitetno.

MREST:
Svoj godisnji mrest smudj zapocinje u prolece odmah po otapanju snega, kad temperatura vode dostigne 4 - 7 C. To je doba kad smudjevi u ogromnom broju prilaze obali (najcesce tamo gde je potopljeno korenje vrba) da bi polozili ikru. Ukoliko zive u jezerima, prilaze obali gdje je dno peskovito ili sljunkovito, a cesto polazu ikru i na kamenoj podlozi. U svakom slucaju, kad je mrest u pitanju, trazice sto cistiju i bistriju vodu. Zenka smudja je jedna od najplodnijih u ribljem svetu. U proseku polaze i do 50.000 jaja po kilogramu svoje tezine. Interesantno je takodje da se smudjevi tokom mrijesta ne hrane odn. ne uzimaju hranu. Muzjaci ostaju na gnezdu braneci ga pa cesto postaju plen nesavesnih ribolovaca. Kada muzjak napusti gnezdo iz bilo kog razloga ono u 90% propada.

RIBOLOV SMUDJA:Treba znati da je smudj riba dna i prema tome tu ga treba i traziti. Ne podnosi svetlo i zato se preko dana povlaci u dubinu, te ga je dosta tesko upecati. Pravo vreme za pecanje smudja je rano ujutru, dok sunce ne dodje u zenit i rano popodne pa do veceri. Zbog izuzetno razvijenog cula vida, (kompozicija ociju je jedinstvena u ribljem svetu) pazljivim posmatranjem mozemo videti da je smudj visoko specijalizovana riba. Vidno polje je nekih 30 stepeni na gore, tako da smudj ne vidi ispod horizonta. Takodje zbog jedinstvene kompozicije ociju, poznato je da najbolje vidi zutu boju te svoj pribor ribolovci cesto prilagodjavaju tome. Bela boja se takodje pokazala kao vrlo atraktivna. Za razliku od stuke, smudj se vrlo cesto krece u jatima, sto znaci kad se upeca jedan, to mesto treba forsirati jer je najverovatnije da je tu celo jato. Ukoliko se praktikuje metoda uhvati i pusti C&R odnosno ukoliko vracate ribu u vodu, nemojte to uraditi odmah jer ce pustena riba uzbuniti ostale, stavite ga u cuvarku (obavezno platnenu, onakvu kakve koriste moderne sarandzije, nikako u metalnu ili zicanu) i pustite ga kad budete napustali to mesto.Vrlo cesto je tesko osetiti smudja na udici posto uzima lagano i kad se zakaci nema nista od borbe i vatrometa na vodi kao na primjer kod stuke. Smudj je mnogo poznatiji po kvalitetu mesa nego kao borac.Odmah po otvaranju sezone u kasno proece definitivno najbolje mjesto za pecanje smudja je zapenjena voda ispod brzaka. Tu se odrasli kapitalni smudjevi okupljaju u velikim jatima, a uspesnost lova na zivog kedera u ovoj vodi je jednak dinamitu pa vas podsecam na kvotu dnevnog ulova, ili ako ste pravi sportisti na uhvati i pusti C&R metodu. Ukoliko pecate na ovakvom mestu u prolece ili jesen, preporucio bih vam lagani pribor: manji keder na dnu predveza, a 30 - 40 cm iznad jedno ili dva manja olova, tek toliko da vam omoguce lagano tonjenje kedera u brzoj i zapenjenoj vodi. Takodje postoji I sistem “muvanja” sa blaj kapom ali o tome neki drugi put. Nastojte da uvijek drzite zategnut najlon da bi osetili kad uzme i na vreme kontrirali. Nakon prolecnog okupljanja oko brzaka, u cijoj blizini su se izmrestili, smudjevi napustaju ovakva mesta i pocetkom leta se povlace u mirnije i dublje vode. Sljunkovito ili kamenito dno obiluje kederima koji su glavna hrana smudjeva, a blizina dubine daje im sigurnost i zastitu tokom dana.

DOBAR PREDVEZ ZA SMUĐA
Dobar predvez za smuđa mora biti dugačak, tanak, savitljiv i što je moguće diskretniji !
Kvalitet predveza igra značajnu ulogu kod svih tehnika ribolova na smuđa, posebno u ribolovu sa kederom, bilo sa olovom na dnu, bilo sa plovkom.
Predvez namenjen ribolovu smuđa m

ora ispuniti više kriterijuma. Pre svega mora biti dovoljno dugačak, najmanje 50cm, a u ribolovu s olovom na dnu, može biti dugacak i 1 metar. Osnovni je razlog izuzetna opreznost smuđa, jer oseti li i njamanji otpor u trenutku napada, bez oklevanja će odbiti ponuđeni mamac (kedera). Što je predvez duži, više će poneti mamac, a da istovremeno ne oseti nikakav sumljivi otpor (težinu olova i sl.).

Dalje, predvez mora biti tanak, 0,20 mm sasvim je dovoljno, jer ugriz smuđa nije nasilan kao što je to slučaj kod štuke. Osim toga, zahvaljujući tehnološkim dostignucima, današnji najloni promera od 0,20 mm jednako su otporni kao oni nekadašnji od 0,30 mm. Koristite li pletenice, možete se spustiti i na 0,10 mm.

Savitljivost i gipkost predveza igraju, jednako tako, vrlo značajnu ulogu, posebno kod plasiranja kedera, kako smuđ pri napadu ne bi osetio nikakv otpor. U tom su pogledu moderne pletenice nezamenjive, jer su iste specifične težine kao i voda, odnosno ne tonu ali i ne plivaju, što omogućava kederu da slobodno lebdi. Ali, pletenice se koriste isključivo u mirnim vodama (jezerima i barama), jer u rekama, zbog struje, često dolazi do uvrtanja i mršenja predveza.

Dobar predvez mora biti diskretan. Bilo da se radi o pletenici ili najlonu, izbegavajte jarke (drečave) boje i birajte kada god je to moguće neutralne, prirodne nijanse . Sve to se ne odnosi samo na boju predveza, već i na udicu, jer i ona mora biti što je moguće laganija i diskretnija (citaj manja). Ja koristim udice od jake žice u veličini br.4.
Evo dva nacina kako voditi tvister-a (ili slične silikonske varalice) u lovu na smudjeve. Ukoliko koristite tvister-a sa olovnom glavom, svakako najbolja prezentacija se postize kad pustate tvister da "odskace" od dna. Povucite tvister u kratkom trzaju, a zatim ga pustite da padne na dno. Na dnu ga ostavite da miruje nekoliko sekundi, a zatim opet povucite. Nastojte da to radite sporo i da ostavite tvister da miruje na dnu, jer smudj vrlo cesto uzima kad je tvister u mirovanju.

Drugi nacin je ako koristite tvister sa plutajucom glavom(nekada sam ih kupovao ispod pancevca). U ovom slucaju vam je potrebno klizece olovo koje ce drzati predvez sa tvisterom na dnu, a u isto vrijeme omogucava vam da vrlo precizno odredite kad je uzeo da bi pravovremeno reagovali. Povlacite predvez na "potez", ne vise od metra, a zatim namotajte visak najlona i sacekajte izvjesno vrijeme da se jig podigne. Kad ste procenili da se podigao i stoji uspravno, povucite opet. Ovaj metod je vrlo efikasan i preporucujem ga na svim mjestima gdje konfiguracija dna dozvoljava povlacenje olova. Ovako mozemo i “muvati” sa kederom koga ce mo pre montiranja uciniti plivajucim (ubacivamjem stiropora ili slicnih podizaca u kedera). Takodje nam se na Moravi odlicno pokazala i tehnika laganog i ravnomernog vodjenja tvistera pored potopljenih prepreka.Da sumiramo, kad pecate smudja, bilo da to radite u stajacoj ili tekucoj vodi, nastojte da postujete nekoliko osnovnih pravila:

1. smudj je na dnu
2. vodite sporo, sto sporije mozete
3. ziv keder je najbolji mamac
4. ako ne pecate na kedera, varalica neka bude preovladavajuce zute ili bele boje
5. pecajte nocu, u ranu zoru ili kasno popodnePrirodni elementi, kao što je na primjer mesec, mogu uticati na život smuđa, njegova kretanja i nacin ishrane...
Za vreme prve i posljednje četvrti, uočili smo da su smuđevi aktivni tokom celog dana, ali tada ih je najteže pronaći jer su u neprestanom pokretu.

Nije ovde reč o privlačenju meseca, (onom koji utiče na plimu i oseku), već o luminozitetu našeg prirodnog satelita. Dokazano je da što je noć svetlija, to se smuđ češče hrani u to vreme. U više je navrata pronađen veći broj malih riba u želucu rano ujutro ulovljenih smuđeva za vreme punog mjeseca. Stadijum raspadnutosti kedera (još su imali krljušt) nesumnjivo je potvrđivao da su pojedeni par sati ranije, dakle tokom noći.
Noćno hranjenje smuđa smanjuje njegove dnevne obroke. Drugim rečima, što više jede noću manje se hrani danju. Zato je otežan njegov ulov u određenim periodima meseca I godine.
Nekoliko dana pre i posle mladog meseca, najbolji su nam ulovi bili u svitanje. U većini slučajeva su smuđevi tada prazni (nemaju ništa u želucu).

Suprotno tome, u vreme punog meseca i posebno kada je vedro vreme, smuđ ne grize rano ujutro već oko podneva što tačno odgovara prirodnom metaboličkom ciklusu riba koje se hrane noću.
Smuđevi se sa sigurnošću premeštaju prateći svoju hranu (sitnu ribu) . I najmanje kretanje sitne ribe ih potstiče na pokret zato što se sitna riba premešta. A žašto se sitna riba premešta, pa iz istih razloga kao i smuđ, zbog meseca...Istina je da se može dogoditi da se dok se lovi štuka ulovi smuđ, (tako sam ja upecao svog prvog smuđa) i obrnuto, ali takvi slučajevi ostaju prilično retki. Bolje je odlučiti se unapred koju će mo ribu loviti, štuku ili smuđa !
Za štuku, mogu se bez problema koristiti velike varalice, dužine od 12 do 15 cm, dok su za smuđa prikladnije male, od 8 do 10 cm.

Većina varaličara ne pravi skoro nikakvu razliku između varaličarenja smuđa i štuke i lovi ih uglavnom na isti način. Osim činjenice da obe vrste pripadaju ribama grabljivicama, ništa ih drugo ne veže.
Pre svega ne dele ista staništa. Štuka zauzma neko zakrčeno mesto gdje se može savršeno kamuflirati i brani ga po cenu života. Smuđ, naprotiv, nema stalno boravište, već je neprestano u pokretu. Štuke (pogotovo one veće) su usamljeni lovci, dok su smuđevi jatne ribe bez obzira na veličinu (ipak i oni se kreću u generaciskim jatima)
Ni jelovnik im nije isti. Štuku privlače uglavnom veće ribe, dok se smuđ više zanima za male (nije pravilo ni za štuku a ni za smuđa).

I po pitanju vođenja varalice, mora se voditi računa i primenjivati različita metoda varaličarenja. Varaličari li se štuka, potrebno je pažljivo pretražiti svako zanimljivo i izgledno mesto. Varalica se mora kretati polako, u gornjim slojevima vode ili blizu površine.

U potrazi za smuđem, što se veća površina vode istraži, veće su šanse za ulov (nekoliko zabačaja na izgledno mesto i idemo dalje). Varalica se po pravilu treba voditi blizu dna (osim ako primetimo aktivmost smuđa na površini), a kretnje joj moraju biti nepredvidljive, haotične, poput ranjene ili bolesne ribice.

Smuđ je vrlo osetljiv na mirise i događa se da odbije varalicu zbog neugodnog mirisa (smrada) silikona, plastike ili metala. Stoga nije na odmet poprskati varalicu nekim atraktorom, posebnim mirisom, ribe (varaličarima inače izuzetno neprijatnog mirisa), zbog poticaja napada (ja lično nisam primetio razliku ali može biti…).
Štuka naprotiv zna biti tako agresivna da ponekad promaši varalicu. Da bi bolje usmjerili napad štuke, možemo na trokraku leptira ili kašike dodati čuperak crvene vune, nazvan “signal krvi”.