Мрести се у мају и јуну, али најчешће средином маја и почетком
јуна, мада може да се деси да се мрести чак и у јулу. Све ово зависи
од температуре воде која треба да буде од 19 до 24 степена и наравно
од осталих услова, као што је место и друго. Мресте се у паровима. Женка
претходно направи гнездо величине 1x1 метар и висине око 75 cm и ту положи
икру. Мужјак оплоди икру, а женка остаје и чува је све док се млађ не
излеже. Гнездо прави од ситног материјала и ту положи од 16.000 до 17.000
јаја, а по некима од 11.000 до 48.000 комада икре, све у зависности од
величине женке. Икра се лепи за материјал од којег је гнездо направљено,
па је женка у могућности да их чува док се не излегу. Млађ расте брзо
и већ прве године достигну дужину од 20 cm.
Som je najveća je slatkovodna evropska riba koja kad je
posluži sreća, može da naraste i do tri metra dužine sa težinom od
250 do 300 kilograma. Građa tela i izgled razlikuju se u mnogome od
ostalih slatkovodnih riba. Izrazito velika glava sa dugim brkovima
i sitnim očima, pljosnatog je oblika ali mu je trup ovalan, koji se
prema repu sužava.Velika usta puna su sitnih zubića. Ispod donje vilice
ima dva para kratkih brčića. Koža mu je bez krljušti – sluzava, a boja
zavisi od sredine u kojoj živi. Leđa su mu uglavnom tamnozelene, smeđe
ili crne boje, a trbuh prljavobeo. Šare po telu su mramoraste.Najradije
se zadržava u dubokim virovima sve dok ga glad ne natera da pođe u
lov.
Hranu traži u blizini svoje loge u koju se obavezno sit vraća.
Nije mnogo hitar i smatra se lenjom ribom, koja radije
čeka žrtvu mameći
je brkovima. Smatraju ga glupim, ali bez osnove, jer je SOMinteligentniji
nego što se misli. Inače je svežder. Za podmirenje „blagoutrobija“
ne prašta ničemu što u vodu dospe i može da mu posluži kao hrana.
Jede gliste, puževe golaće, rovce, rakove, ribe,
uginulu živinu, barske
ptice, pijavice, pa čak i sapun. Izrazito veliki primerci, mogu
biti opasni i za kupače.
Sa sigurnošću se zna da prvi započinje zimski san, a poslednji
se budi. Izgladneli s proleća masovno izlaze na površinu
vode da se osveže kiseonikom.
Posle toga, odrasliji primerci se izdvajaju i u parovima traže
mesta za mrest, koji počinje od aprila, a traje sve
do jula. Ženka izbaci
i do 500.000 komada ikre. Nakon toga mužjak brižljivo čuva ikru
razgoneći svu ostalu ribu. Posle desetak dana iz
ikre izlaze mali somići, ostaju
u gnezdu izvesno vreme hraneći se planktonima i sitnijim životinjicama.
To traje sve dok ih roditelji ne rasteraju. Odraslim somovima,
takođe je svojstven kanibalizam. Događa se da zatru
polovinu, pa čak i ceo
porod, ukoliko je voda siromašna hranom.
Mlađi somići vrlo brzo rastu. U prvoj godini dostižu težinu od
oko 500 grama i dužinu od 20 cm.Primerci od tri kilograma stari
su od prilike
četiri do pet godina.
Soma s razlogom smatraju noćnom grabljivicom, ali se zna
da u lov izlazi rano u zoru i predveče, a ređe i
tokom dana. Uveče ga trba čekati na
ulasku brzaka u vir, međutim, pred zoru i tokom dana som je u viru
ili na izlasku iz vira. Prava somova staništa su na ušćima reka
i potoka naročito u vreme kad se od kiša zamute,
noseći sa sobom razne insekte,
crve i vodozemce. U takvim prilikama prikrada se ispod ušća i sačekuje
sve što mu voda donosi. Zna da predveče i u zoru ušćima prilaze
i druge ribe u potrazi za hranom ili za osvežavanje
kiseonikom, pa im pridružuje
i odatle vraća najčešće sit ili okačen na udicu. Na ovakvim mestima,
radije napada živu ribu, kederovanu žabu ili raka na plivajućim
udicama, nego glistu ili pijavicu zabačenu dubinski
– na dno.
Rano s proleća posle zimskog sna zapaženiji rezultati u lovu postižu
se blinkerisanjem varalicama (efecet, hajnc, meps), koje treba
vući kroz površinske slojeve vode. Lov varalicom ne sme biti brz,
već ravnomeran
i ujednačen. Slično trba postupiti i sa mrtvom ribicom nameštenom
na sistem udica, koju som radije napada nego varalicu.
Treba znati da je som jedina rečna riba – ljubitelj buke, nevremena,
kiše, grmljavine...
Dok sve ribe beže u skloništa som izlazi i radoznalo prati
šta se to neuobičajeno događa. Tu njegovu slabost
koriste profesionalni ribari
za lov „bućkom“.
Kad zbog kiše vode nadođu i zamute se, soma treba tražiti blizu
obale. U svim ostalim prilikama blizu je glavnim tokovima reka.
Lov ovog slatkovodnog kolosa gotovo je bez uspeha ako se
koristi lak i nežan pribor. Neophodna je jaka elastična
i dovoljno velika udica
sa jednim, dva ili tri kraka i olovni uteg težak tolikko da se
suprotstavi snazi vode. Ribolovni konac nikako ne
sme biti tanji od 0.50mm. Iako
snažan, som je manje borben od šarana, no i pored toga valja ga
smireno zamarati sve dok mu na površini vode ugledate
belinu trbuha.
Uhvaćenog soma na obalu izvlačite uz pomoć kuke i meredova.
Som se najčešće lovi mamcima na dnu, mada naiđe u vreme mutnih
voda i na plovak ukraj obale. U pronalaženju najboljih
mesta kao orijentacija
neka vam posluže stabla oborena u vodu i druge podvodne prepreke
iza kojih se obično skriva. Čest je gost u hladovinama
vrba nadnetih nad
površinom vode, a tamo gde svega toga nema, sasvim je sigurno zalegao
u rupama na dnu reka. Ako napipate takve rupe ili im zante mesta,
strpljivo čekajte, naročito po noći. Vrlo uspešno
som se lovi i „vodenim zmajem“.
U toj prilici najbolji su mamci žive ribice, a potom rovci, durdubci
i medicinske pijavice.
U soma je dobro razvijeno čulo mirisa, a brkovi i bočna linija
(riblji radar) dopunska su čula koja reaguju na treperenja.
Upravo su to ribolovci
počeli da koriste od nedavno. Došli su na ideju da iznad namamčene
žive ribice stavljaju komadiće spužve ili deblje, bele manje flanelske
krpe natopljene ribljim uljem, pa dok se okačeni keder batrga i
pokretima šalje impulse „radaru“ soma, voda istovremeno
spira riblje ulje i nizvodno
mirisom trasira stazu kojom će zasigurno doći „brka“, naravno samo
ako ga ima.
Drugi kuvaju krv domaćih životinja i mešaju sa mlevenim mesom
sardine ili ribljim uljem, pa izmešano sa peskom
ili komadićima šljake
veličine krupnijeg oraha, bacaju uzvodno da tragovi spiranja
prolaze pored namašćenih
udica nizvodno od soma, koji je možda zalegao na dnu ili vrluda
rekom tražeći štogod za jelo.
Mamci: Snop crnih ili crvenih glista, crna ritska glista, kišna
glista, rovac, durdubok, pijavica, rečni rak, komadi bele svinjske
džigerice,
komadi mesa, manja polupečena ptica, riba, žaba, larva, vodene
bube, valjci od hleba izmešanog sa mlevenom svežom ribom ili
sardinom i domaći
sapun.
