RIBA - ŠTUKA

Štuka ima veoma izduženo telo, pokriveno sitnom krljušti. Veličine je do preko 1,5 m, a dostiže masu i do preko 30 kg. Prava je mišićna opruga, koja joj omogućava da pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s², što je rekord među ribama, ali maksimalna brzina plivanja štuke ne prelaze 60 km/č. tako da u slučaju neuspešnog napada, štuka brzo odustaje od gonjenja plena. Da štuka postigne izuzetno početno ubrzanje omogućava joj snažno razvijeno repno peraje, i srazmerno debela repna drška, uz, spreda valjkast, zašiljen oblik tela koji lako probija vodu sa dodatnom propulzivnom površinoma daleko pozadi i međusobno blisko, naspramno postavljena neparna peraja. Moćno oružje za hvatanje plena su štukina velika usta, puna oštrih zuba različitog oblika i veličine, postavljenih na svim kostima glavenog skeleta u viličnom i jezičnom predelu. Kod napada i uzimanja hrane, štuka hvata plen sa boka, okreće ga napred glavom i tako ga guta. Uz pomoć snažne muskulature usta i ždrela, štuka je u stanju da prostor usne duplje višestruko proširi, a kako joj je i želudac veoma rastegljiv, to i relativno manjim, sitnijim štukama omogućava gutanje krupnog plena.


Navike, stanište, rasprostranjenost

Štuka je u Srbiji riba nizijskih voda – reka, jezera i bara. Prema nepouzdanim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase. Znatno su realniji podaci o težini do 15 kg. Životni vek štuke je oko 40 godina. Štuka je predatorska vrsta koja, već posle dva meseca života pri dužini od nekoliko santimetara prelazi na ishranu ribom. Instinkt štuke je toliko jak da se mlađ, u slučaju nepovoljnih uslova za prolećni mrest drugih vrsta i njegovo kašnjenje, hrani pripadnicima svoje vrste koji zaostaju u rastu. Već u aprilu i maju se duž obraslih obala reka, bara i kanala mogu se videti sitne štuke, postrojene bez pokreta, u položaju očekivanja plena. Sa završetkom prve sezone života, u zavisnosti od uslova, štuke dostignu i 30 cm dužine. Tokom prve godine se intenzivno hrane svakim plenom koji mogu da progutaju, ne birajući hranu, a najviše jedu najčešću vrstu ribe u svom okruženju. U slučajevima kada istrebe sve ribe oko sebe štuke postaju nemilosrdni kanibalisti. Odrasle štuke se osim ribom hrane i žabama, sitnim vodenim pticama i neopreznim sitnim sisarima.
Razmnožavanje

Štuka se mresti krajem zime, od februara do aprila. U mrest prvi put ulazi sa 3 - 4 godine starosti. Ženka, u zavisnosti od veličine, polaže od 16000 do 75000 komada ikre, čija inkubacija, posle oplođenja traje 10 do 15 dana. Nakon 1,5 - 2 meseca, sa porastom do dužine 3 - 5 cm, prelazi na ishranu ribom, a to se dešava u vreme proplivavanja mlađi grgeča i riba iz familije Cyprinidae.

Štuka
Engl. Northern Pike
Lat. Esox Lucieus
Duzina:40 do 70 cm
Prosjecna Lovna Tezina:1 do 4 kg
Boja:zatamnjeno zelena do maslinasto zelene i braon po vrhu ledja. Krem do bijela po stomaku.
Lokalna imena: pike, great northern pike, jack.


Bez ikakve sumnje stuka je vrhunski predator i razbojnik koji lovi i hvata sve sto se mrda u blizini: od drugih riba, do zaba, ptica pa do manjh sisara. Njena obitavalista su zatravljeni zavuceni zaljevi. Nakon proljetnog otapanja leda, priblizava se obali gdje se mrijesti u plicacima. Kad ljeto poodmakne polako se povlaci u dubinu trazeci hladniju vodu.


Ako se lovi u mutnijoj vodi zuta boja bi vjerovatno bila uspjesnija. Najvise udaraca sam imao u ranu zoru i rano prijepodne. Zbog kao igla ostrih zuba, varalica se mora zakaciti za 30tak cm dugu celicnu sajlu kao predvez. Meso ima specifican ukus "na divljac" i puno je kostiju, zbog cega ne vazi kao izuzetan specijalitet.
 
 
  Zbog pomalo zastrasujuceg izgleda i mnogim pricama o prozdrljivosti i velicini, stuka sa pravom nosi nadimak "vodeni vuk". Mozda jedna od najzastupljeniija slatkovodnih riba na svetu, cije prebivaliste se proteze od severne Azije preko severne i srednje Evrope pa do severne Amerike.
 
Stuku nije tesko prepoznati zbog njene specificne gradje. Usko, vretenasto telo na cijem kraju se pored repnog peraje nalaze i ledjno kao i stomacno a sve u cilju ogromne brzine iz mesta pri napadu na zrtvu. Vretenasto, telo u obliku torpeda pocinje sa glavom i ustima u obliku pacjeg kljuna koja su puna velikih i kao zilet ostrih zuba.  Misicavo telo je pokriveno zeleno zuckastom "kamuflaznom" bojom a sve sa ciljem loviti, ubiti i pojesti.
Rekord stuke iznosi  25 kg. (55 paunda) i ulovljena je u Nemackoj, mada postoji i izvestaj o stuki koja je tezila 30 kg. (67 paunda). Severno-americki rekord iznosi 21 kg. (46 paunda) i ulovljena je u New York drzavi, dok kanadski rekord iznosi 19 kg. (42 paunda) i ulovljen je u Ontariju.
 
  Iako je veca stuka od 22 kg. (49 paunda) ulovljena u Quebeku,  nikada nije priznata kao rekord. Do danas nije objasnjeno zasto evro-azijske stuke rastu vece od severno-americkih u proseku za 13 %.
Stuke se mogu naci u skoro svim rekama i jezerima gde nema toka vode ili je tok veoma spor, u barama, rezervoarima, mutnom rekama, velikim i dubokim jezerima pa cak i u uscima reka u more gde je voda neznatno slana. Ipak stuke najvise vole jezera i reke u kojima ima mnogo trave . Najvece stuke se nalaze u velikim dubinama gde je voda hladnija pogotovu leti. Velike stuke se mogu svrstati u hladnovodne ribe jer zahtevaju temperaturu od svega 10 C.


Za razliku od maskija, stuke nemaju obicaj da se zadrzavaju na odredjenim mestima vec se pomeraju u zavisnosti od sitnih riba kojima se hrane kao i u zavisnosti od temperature vode.
  Stuka se kao i maski najbolje hvata koda je oblacno vreme. Po suncanom danu najbolje je probati uvece pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije lose. Dan sa slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je povrsina vode potpunao glatka i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj povrsini vode. Vreme pre nadolazece oluje je mozda najbolje vreme za pecanje stuke. Za razliku od maskija koji prestaje svaku aktivnost posle hladnog talasa, stuka i dalje ostaje aktivna. Stuke se hrane preko cele godine a najaktivnije su kada je temperatura vode oko 15 C. Plitka jezera u kojima nema velike dubine i gde temperatura vode se leti penje i do 25 C. utice na slabo hranjenje stuka preko leta. Postoji verovanje da se stuka slabo hrani preko leta zbog gubitka zuba sto je totalno pogresno. Toplota vode utice kako na njihovu ishranu, tako i na njihov rast. Pri temperaturi od 15 C. stuke i najbrze rastu. Ovo i objasnjava zasto duboka jezera gde one mogu naci nize temperature koje im odgovaraju, obicno imaju mnogo vece i teze stuke nego plitka jezera, gde su stuke uglavnom mrsave a dugacke. U leto se plitka jezera brzo zagreju od povrsine do dna i stuka nema hladnu vodu da u njoj prebiva. Prinudjene da zive u toploj vodi njihov rast je znatno usporen a i zivotni vek im je mnogo kraci.


Stuke u principu imaju veoma prostu taktiku lova. U najvise slucajeva stuka se nalazi u zasedi i skrivena travom odakle se ogromnom brzinom ustremljuje na zrtvu. Stuke se hrane drugim vrstama riba, ali takodje napadaju i zabe, miseve, male patke, rakove i razne vrste insekata. Skoro sve vrste riba se nalaze na jelovniku stuka. Od basova i smudjeva do pastrmki. Takodje napadaju i svoju sopstvenu vrstu. Poznate su po napadanju riba svoje sopstvene velicine, pa su izvestaji o nalazenju stuka uginulih sa velikom ribom zaglavljenom u ustima veoma cesti.
Temperatura vode i kolicina hrane su najvazniji faktori u zivotu stuka. Rano u prolece se krecu prema plitkim mestima radi mresta i to vec nakon otapanja leda i kada voda postigne temperaturu od oko 39 F  (4C). Mesta gde se mreste su najcesce plitki zalivi ali i dublji a uski zalivi, zatim manje reke i potoci. Postoje izvestaji da se stuka moze izmrestiti ispod leda.


Tokom leta stuke se najcesce nalaze pored trave u vodi od oko 1-3 metara dubine, ali velike stuke obicno silaze u dubine od 10 i vise metara. Kako stuke rastu i njihovo prebivaliste je sve dublje.
Vreme posle topljenja leda je svakako vreme kada ih je najlakse uloviti. Prvo zato sto dolaze u plitku vodu radi mresta. Pecanje sa obale je idealno u ovo vreme jer se nalaze blizu obale i lako ih je pronaci. Drugo, veoma su gladne u to vreme jer se preko zime ne hrane intenzivno kao leti. U samom cinu mrescenja stuke gube veliku kolicinu energije i ne hrane se mnogo i tek posle zavrsetka mresta pocinju sa aktivnim hranjenjem. Trece, rano u prolece jos nema trave u vodi i stuka je u to vreme  prinudjena da u nedostatku zaklona kruzi vodom u potrazi za plenom.  Bilo koji deo vode koji je plitak ce ih privuci u to vreme, jer ce tu voda otopliti brze nego u ostalim delovima. Plitki zalivi, sa uscem potoka ili manje reke su pravi magnet i odlicna mesta za pecanje stuke rano u sezoni. Kasnije u sezoni u ovim delovima verovatno ih nece biti, a i ako nadjete neku, bice to veoma mali komadi.
Definitivno najbolje mesto za trazenje stuke u rano prolece su plitki zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti deo ispred  je prvo mesto gde treba probati. Zatim, pescana ili sljunkovita obala koja se veoma blago spusta ka dubini je dobro mesto. Duboka mesta pored obale ili obalu koja ima nagli pad u dubinu u ovo vreme treba zaobici, jer se stuka na takvim mestima nece mrestiti pa ni zadrzavati.
 
Najbolje je probati na mestima i uz obalu koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zasticena od hladnog severnog vetra, i zato se voda brze zagreje na severnoj strani jezera. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema juznoj obali i zato je voda sa juzne strane hladnija u prolece.
Ako pecate iz camca, elektricni troling motor je veoma koristan deo opreme u ovo doba godine. Prilaz plitkim zalivima moze veoma uplasiti stuku ako koristite veliki motor. Kako jos uvek nema trave stuka veoma lako moze "osetiti" camac. Pracenje same obale je skoro nezamislivo bez elektricnog motora. Medjutim vetar se moze pokazati jos korisniji saveznik. Polako klizenje camca po vodi uz pomoc vetra je totalno besumno i bez vibracija koje daje propeler, pa se vrlo cesto desi da mozete ugledati stuku u vodi, i zatim zabaciti varalicu ispred njenog nosa. Camac u ovom slucaju moze preci preko stuke koja je na dnu a da se ona ne uplasi i pobegne, naravno pod uslovom da nema buke u camcu, jer se i sam zvuk hodanja po camcu veoma dobro prenosi kroz vodu.
Dokovi i bilo kakvi objekti u vodi mogu biti odlicna mesta rano u prolece. Kako jos uvek nema trave, stuka ce koristiti bilo kakav zaklon u vodi, pa ovakva mesta ne treba obici. Takodje drvece cije grane se nadvisuju nad vodom kao i drvece palo u vodu je dobro mesto. Na svim mestima se moze uhvatiti stuka preko cele sezone, ali ako pecate sa obale i zelite uhvatiti veliku stuku, ova mesta rano u prolece su odlicna prilika.
Rano u prolece isto kao i u ranu jesen stuke je najbolje traziti u jezerima eurotropik tipa (pogledaj pod "maski" sekciju).


Kasnije u sezoni kada otopli manje stuke ostaju u plicoj vodi, dok se velike premestaju u duboku vodu. I u ovom slucaju stuke ce biti u blizini neke strukture u vodi. Moze to biti ivica trave, ivica gde plicak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slicno. Za vreme veoma toplih dana u avgustu, stuke ce se pomeriti u dublju vodu, i tada ih je najbolje i traziti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. Sonar je veoma koristan u ovim situacijama jer se sa njime mogu pronaci strukture u vecim dubinama oko kojih vredi probati. U jesen kada voda pocne da se hladi, stuke dolaze u plice delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji jos uvek imaju zelenu travu i plica strana ivice skarpe. U kasnu jesen stuke se mogu naci skoro na svim mestima. Kako je voda uveliko hladna stuke nemaju neko pravilo gde se zadrzavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. Stuke ostaju aktivne i tokom zime i moguce ih je uloviti kroz led.Najbolje je probati na mestima i uz obalu koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zasticena od hladnog severnog vetra, i zato se voda brze zagreje na severnoj strani jezera. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema juznoj obali i zato je voda sa juzne strane hladnija u prolece.


Ako pecate iz camca, elektricni troling motor je veoma koristan deo opreme u ovo doba godine. Prilaz plitkim zalivima moze veoma uplasiti stuku ako koristite veliki motor. Kako jos uvek nema trave stuka veoma lako moze "osetiti" camac. Pracenje same obale je skoro nezamislivo bez elektricnog motora. Medjutim vetar se moze pokazati jos korisniji saveznik. Polako klizenje camca po vodi uz pomoc vetra je totalno besumno i bez vibracija koje daje propeler, pa se vrlo cesto desi da mozete ugledati stuku u vodi, i zatim zabaciti varalicu ispred njenog nosa. Camac u ovom slucaju moze preci preko stuke koja je na dnu a da se ona ne uplasi i pobegne, naravno pod uslovom da nema buke u camcu, jer se i sam zvuk hodanja po camcu veoma dobro prenosi kroz vodu.
Dokovi i bilo kakvi objekti u vodi mogu biti odlicna mesta rano u prolece. Kako jos uvek nema trave, stuka ce koristiti bilo kakav zaklon u vodi, pa ovakva mesta ne treba obici. Takodje drvece cije grane se nadvisuju nad vodom kao i drvece palo u vodu je dobro mesto. Na svim mestima se moze uhvatiti stuka preko cele sezone, ali ako pecate sa obale i zelite uhvatiti veliku stuku, ova mesta rano u prolece su odlicna prilika.
Rano u prolece isto kao i u ranu jesen stuke je najbolje traziti u jezerima eurotropik tipa (pogledaj pod "maski" sekciju).


Kasnije u sezoni kada otopli manje stuke ostaju u plicoj vodi, dok se velike premestaju u duboku vodu. I u ovom slucaju stuke ce biti u blizini neke strukture u vodi. Moze to biti ivica trave, ivica gde plicak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slicno. Za vreme veoma toplih dana u avgustu, stuke ce se pomeriti u dublju vodu, i tada ih je najbolje i traziti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. Sonar je veoma koristan u ovim situacijama jer se sa njime mogu pronaci strukture u vecim dubinama oko kojih vredi probati. U jesen kada voda pocne da se hladi, stuke dolaze u plice delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji jos uvek imaju zelenu travu i plica strana ivice skarpe. U kasnu jesen stuke se mogu naci skoro na svim mestima. Kako je voda uveliko hladna stuke nemaju neko pravilo gde se zadrzavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. Stuke ostaju aktivne i tokom zime i moguce ih je uloviti kroz led. 


Univerzalna varalica za stuku na postoji. Jedna vrsta varalica moze biti dobra u jednoj situaciji, dok u drugoj mozete da je koristite bez ikakvog uspeha. Uspeh umnogome zavisi i od prezentacije. Razne vrste leptirica. voblera, kasikara i jigova su svakako najrasprostranjeniji tipovi varalica medju ribolovcima na stuku. Nepisano pravilo je da se u prolece i jesen kada je voda hladna sve varalice koriste veoma sporom prezentacijom. U leto iste varalice se vuku mnogo brze, u zavisnosti od situacije. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od vecih modela. Razne vrste plasticnih mamaca kao shad ili mister twister su odlicne i trebaju se vuci veoma sporo, otprilike isto kao kada na njih pecate neaktivnog smudja. Male leptirice kao Meppsovi ili Blue Fox u velicini do broja 4 su takodje dobre pogotovu sa takozvanim "Colorado" leptirom ili kako su kod nas popularne kao "okrugle". Razlog je u tome sto se ove leptirice mogu vuci sporije od takozvanih duguljastih leptirica i pri tome proizvode vise i vece vibracije.  Manji vobleri su takodje nezamenljivi. Naravno trebaju biti sa malom plocicom (plitkoroneci) da ne bi isli previse duboko. "Rapala Husky jerk"," Fenwick Wobbl`n minnow", " Luhr Jensen Javelin",  kao i ostale vrste plitko ronecih voblera su odlicne, mada su najmanje koriscene za stuku od svih ostalih vrsta varalica. Veliki broj ribolovaca stavlja i kasikare ispred voblera pogotovu u rano prolece sto je pogresno. Razlozi se mogu traziti u pogresnoj prezentaciji ovih varalica. Vobleri se ne trebaju vuci ravnomerno i jednolicnom brzinom, sto vecina ribolovaca i radi, vec serijom kratkih trzaja i zaustavljanja u mestu i pauzi. Naravno, sve varalice a pogotovu metalne se mogu vuci na trzaje, ali ne i sa pauzom sto je veoma vazno. Jedino kasikara koja se zaustavi pri povlacenju ima tendeciju da se vrati unazad pravo u lice stuki sto neki put izazove refleksnu reakciju kod stuke da je napadne. Ali ako stuka nije zainteresovana i kasikara ce kao i sve ostale varalice jednostavno potonuti na dno....sve osim voblera.


Kada stuka "radi", skoro svaka "agresivna" varalica kao leptirica ili kasikara ce biti dobra i isto kao i vobler moze uhvatiti stuku.  Medjutim kada stuka "ne radi" dve vrste varalica nadmasuju sve ostale. Vobleri i jigovi.
Vobleri se dele na tri vrste. Tonuce, plutajuce i takozvane suspend,odnosno na voblere sa neutralnom tezinom. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je stuka neaktivna. Neutralna tezina ovih varalica omogucava im da ostanu u na istoj dubini kada se prestanu vuci. Nece ni tonuti ni plutati prema povrsini. Pri pecanju na neaktivne stuke ove varalice se trebaju vuci kratkim trzajem iza koje sledi pauza od oko pet sekundi. Pauza moze biti i duza. Neke vrste kedera imaju tendeciju da se pri susretu sa stukom umesto panicnog bezanja jednostavno "zalede"u mestu bez ikakvog pokreta. Stuka koja nije u raspolozenju da juri kedere obicno koristi ovu priliku, i to je upravo ono sto suspend vobler imitira. Takodje u prolece kada je stuka jos uvek troma posle zime i mresta, ova spora prezentacija se moze pokazati kao veoma uspesna. Cak i ako stuka nije gladna i ne zeli da uzima nista, suspended vobler koji stoji u mestu duze vreme moze jako da iritira stuku koja se odlucuje za napad vise da bi oterala uljeza,........ koji ovom prilikom ima  trokrake udice na sebi.


Ne postoji jedan suspend vobler koji je univerzalan. Veoma je vazno imati izbor ovih varalica po dubini zaranjanja, tezini, sposobnosti ostajanja na raznim dubinama, jacina vibracija i odsjaja. Boja i nije toliko vazna. U svakom slucaju, prirodne boje u bistroj vodi i svetlije boje u tamnijoj vodi. U mutnoj vodi boja nije vazna.
Koriscenje ovih varalica nije nikakva umetnost, i ne treba mnogo vremena i eksperimentisanja da bi pronasli najbolje modele za mesta gde vi pecate.
Ako su vobleri gore predstavljeni kao odlican izbor za neaktivnu stuku u gornjim slojevima vode, jigovi su to isto za duboku vodu i za dno. Pominjuci jigove , Ja ovde ne mislim samo na klasicne, plasticne jigove kao shad, tvister ili guster, vec i na jigove koji umesto plastike imaju jelenovu dlaku, takozvane.........bucktail jigove.


Zasto dlaka umesto plastike?
Pa zato sto ima vise prednosti u lovu na stuku nago klasicni plasticni jigovi. Prva i najveca je izdrzljivost. Plasticni jig se moze baciti posle par ili samo jedne suke koja ga rascepa svojim ostrim zubima. Bucktail jig moze izdrzati mnogo vise stuka a da ostane funkcionalan. Pri brzom povlacenju jiga na cimanje, veoma mali broj jigova ostaje na udici a da ne sklizne niz vrat udice. Jigovi sa dlakom se mogu povlaciti mnogo brze nego li i jedan jig sa plastikom, sto je bolje kada je stuka veoma aktivna i agresivna.
Naravno i za njih se koristi tezina glave u zavisnosti od situacije isto kao i koriscenje plasticnih jigova za smudja.  Bucktail jigovi moraju biti dugacki najmanje deset santimetara i to je problem jer ih je u toj duzini veoma tesko naci. Regularni bucktail jigovi za smudja su mnogo kraci, i zato duze za stuku najbolje da sami napravite. To vam omogucava izbor i kombinaciju boja koje sami zelite isto kao i izbor oblika i tezine olovna glave. Dlaka koja u vodi pulsira i time daje vibracije u vodi imitira razne vrste sisara kojima se stuka hrani.


Iako vecina ribolovaca na stuku koji koriste ovu vrstu varalice koristi spining masinice i mono najlon, baitcast masinica i stap moze isto tako dobro da posluzi . Mono najlon omogucava jigu da ide dublje i brze da potone. Ali zato neki od novih super upredenih struna, veoma male debljine imaju mnogo bolju osetljivost pri vodjenju jiga.
Regularni plasticni jigovi su i dalje nezamenljivi za stuku. Njihova efikasnost je u veoma sporoj prezentaciji. Ova mogucnost je veoma korisna u rano prolece ili kasnu jezen kada je stuka aktivna ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica. Druga velika prednost je da se sa jigom moze detaljno istraziti svaka struktura u vodi i tako pronaci stuka koja je mozda tu negde sakrivena.  Boja plastike i oblik glave jiga je stvar vaseg sopstvenog izbora, ali tezina jiga zavisi od situacije. Dubina vode i aktivnost ribe su glavni faktori u izboru jiga.
Jigovi su odlican izbor za stuku. Ponasanje jiga kao imitacija kedera je veoma efikasna i na izgled prosta , pa ipak za koriscenje ove vrste varalica treba odredjeno vreme da bi se postiglo iskustvo u radu sa njima. Za pocetnike moze biti tesko u pocetku razlikovati udarac ribe od dodira jiga sa dnom, pogotovu ako se koris
ti neki od novih super linija. Neki od jigova na trzistu imaju mirise natopljene u plastiku od kojih su napravljeni.


Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u lovu na stuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takodje na kraju, na trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku, perje, plasticne niti, ili jiga sto daje leptirici dodatne vibracije. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same povrsine i leptirom prave turbulenciju i "guraju" vodu. Ipak, dosta ribolovaca sa uspehom koristi ove varalice na svim dubinama. Takodje jednolicno motanje se moze koristiti u kombinaciji sa kratkim trzajima sto je dobra taktika u nekim situacijama. Leptirice daju velike vibracije i stuka ih moze osetiti sa velike daljine. U kombinaciji sa svetlucanjem leptira ova varalica je izuzetno produktivana. Stuka obicno veoma agresivno napada ovu varalicu, pa ipak iako ima najveci procenat zabadanja pri kontri, desi se da je stuka promasi.Ne verujem da postoji i jedan ozbiljniji ribolovac na stuke koji u svojoj kolekciji nema kasikare. Iako su ovo prve i nekada bile jedine varalice za stuke i danas pored sve konkurencije imaju dobar deo u ulovu. Stari dobri "Effzet" ili "Mepps Cyclops" i danas hvataju stuke istom zestinom kao i pre. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jednolicno ili na trzanje izaziva stuku da je napadne. Ipak se cesto desava, pogotovu kada se vuku na trzanje da ih stuka promasi.  Neki put ribolovac uoci stuku ako je blize obali, ali u vecini slucajeva se to desi dok je varalica jos uvek izvan vidokruga ribolovca. U slucaju da se opazi stuka koja je promasila kasikaru , ne treba se usporiti sa povlacenjem, vec naprotiv, treba ubrzati vucenje varalice uz par naglih trzaja. Ova imitacija panicnog bega kedera cesto natera stuku da se okrene i ponovo napadne varalicu. Kasikara za stuku ne mora biti velika, jer su i manji modeli dovoljno teski da se mogu spustiti na vece dubine. Takodje odlicne su za mutnu vodu i pri pecanju kada nema dovoljno svetlosti kao veoma rano ujutro ili kasno uvece. Najcesce koriscene boje su srebrna i zlatna, mada se u Severnoj Americi najvise koristi crveno-bela. Veoma je korisno da se posle svakih cetiri-pet okretaja rucke na masinici napravi pauza od par sekundi. Ovo se reflektuje vracanjem kasikare u nazad , pravo u lice stuki koja eventualno prati varalicu na malom rastojanju, i najcesce se odrazava refleksnim napadom stuke na varalicu.


Spinerbait je jos jedna odlicna varalica za stuku. Kombinacija velikih vibracija pri sporom vucenju varalice, takodje je veoma dobra za pretrazivanje terena. Spinerbeit moze imati jedan ili dva leptira. Ima ih i od tri ali se ovi vise koriste za maskija. Leptiri mogu biti u vise komabinacija kao dva duguljasta,duguljasti i okrugli ili dva okrugla. Takodje i velicina im varira. Neki imaju jelenovu dlaku ili plasticne niti na udici. Duguljasti leptiri daju vece vibracije.
Povrsinske varalice nisu toliko zastupljene u pecanju na stuku. Vecinom se desava da stuka na povrsinsku varalicu bude slucajno uhvacena pri pecanju na basa ili maskija. Ipak, stuka se moze lepo pecati na jednu vrstu povrsinske varalice a to je buzzbait, koja i slovi za najbolju povrsinsku varalicu pri pecanju stuke. Moze da se vuce pri razlicitim brzinama i veoma je dobra pri istrazivanju novih mesta. Jig se moze dodati na ovu varalicu kao dodatna vibracija.


Sve tri grupe voblera se sa uspehom mogu koristiti na stuku. Upotreba suspend voblera je opisana vec u tekstu. Plutajuci daju najjace vibracije od sve tri grupe i ovo je mozda najjaci adut pri pecanju u dubokoj vodi ali je pitanje kako spustiti plutajuci volbler u dubinu. Neki ribolovci koriste takozvani "sistem u tri pravca" koji koristi tesko olovo na jednom kraju sistema da povuce voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji ce tezeci da ide ka povrsini uvek biti na odredjenom rastojanju od dna. Treci kraj sistema je najlon koji vodi ka stapu i masinici. Takodje se moze koristit i zica sa olovom koja se koristi za smudja a radi na istom principu. Ovi sistemi ce kasnije biti obradjeni u posebnom poglavlju. Plutajuci vobleri sa velikom plocicom koji stizu do dna nemaju tendeciju da se za dno i kace kao sto je to slucaj sa tonucim.


U svakom slucaju koristite boje riba koje su najzastupljenije kao glavna hrana za stuku u vodi gde je pecate. Vobleri prirodnih boja su skoro svuda odlicni, a probajte i da eksperimentisete.
Pecanje na zivi mamac je i dalje veoma zastupljeno i vreme u rano prolece je i za ovu tehniku najbolje, prvenstveno zato sto nema trave a i stuka u to vreme pliva pored obale u potrazi za hranom. Izaberite odlicno mesto, zabacite kedera i cekajte da stuka sama dodje ka njemu. Takodje kao sto sam ranije napisao u ovo vreme stuka nije u raspolozenju da juri za kederima ili za brzim varalicama, pa je upotreba kedera veoma produktivna. Pecanje na plovak je u sustini bolje nego pecanje na dubinsko (na dno), jer ipak pecate u plitkim vodama. U sustini, klizeci plovak je bolji od fiksiranog, zbog kontre koja je mnogo jaca i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plovak. Keder treba biti oko desetak cm. ili u zavisnosti od stuke koju ocekujete da ulovite. Stap i masinica pri ovoj vrsti pecanja nisu toliko bitni. Spining ili baitcast ce posluziti odlicno, mada je duzi stap preporucljiv. Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli, pecanje kederom na dnu daje bolje rezultate, jer se mamac moze spustiti na mnogo vece dubine nego sa plovkom.


Bilo da pecate na zivi mamac ili na varalice, sajla je obavezna. Savitljiva, upredena zica ili plastificirana sajla, ali obaveznao da bude crne boje zbog manje vidljivosti u vodi.
Neke od tehnika i varalica opisanih u  sekciji o maskiju, mogu sa uspehom biti korisceni i za stuku.
Stuka spada u vrstu riba koje je najlakse upecati. Cini se da ne uce iz predhodnih gresaka kao maskiji, pa se desava da uhvacena i vracena stuka bude ponovo ulovljena istog dana.
Ipak budite strpljivi, eksperimentisite sa raznim vrstama varalica i tehnika.......i trud ce se zasigurno isplatiti.
Takodje praktikujte "uhvati i pusti" etiku.


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vremenska Prognoza

Stanje Voda


© Agencija Autentik                                             Ukupno 2182      Danas   133      Juče   298